Klik na link slika će vas odvesti na tabelu gdje je ta slika predstavljena malom sličicom - thumbnail-om, koja će bit prva odozgo na lijevog strani, gdje su navedeni svi raspoloživi relevantni podaci o toj slici, ono ko, šta, kada, gdje...


  Nenad Hrisafović (nast jed, mot), rođen 28.07.1932; učlanio se u modelarsku sekciju Aerokluba 1946, obavio padobransku i jedriličarsku obuku ("A", na Mojmilu) 1947, jedriličarsku "B" obuku (vitlo) na Butmiru 1948; diploma pilota jedriličara 1948. Diplome "C" i zv. "C", kao i trajanje za srebreno "C" je osvojio u SVC u Vršcu 1944, kada je postigao i uslov "trajanje" za srebreno "C".

1952, opet u SVC Vršac, kompletirao je i ostala dva i dva uslova za srebreno "C".

Od ostalih ovlaštenja, nastavnik je vazduhoplovnog jedriličarstva, viši nastavnik vazduhoplovnog jedriličarstva i motorni pilot - šleper jedrilica. Postigao je i uslov visine za zlatno "C" (3000 metara) i to mu svi vjeruju na riječ, pošto u tom letu nije imao barograf.

(podaci dopunjeni 29.07.2012)


slika , slika , slika , slika , video Butmir 1967, slika slika , slika , slika , slika , tekst, film "Srebrna Značka" 1. dio, film "Srebrna Značka" 2. dioslika ,, slika , slika , ,


 

Neno Hrisafović: Saga o Cirusu HS

Neno Hrisafović: Saga o čuvenom akrobatskom avionu CAP-10. Ovo je veliko djelo, tako da je podijeljeno u 8 poglavlja:

1. UVOD

2. AERODINAMIKA AVIONA CP-100

3. STRUKTURA AVIONA CP-100

4. ISPITIVANJE AVIONA U LETU.  PROBLEMI POČINJU NA ZEMLJI

5. STATIČKA PROBA U SPEČIFICNIM USLOVIMA OPTEREĆENJA I ZAVRŠETAK ISTRAGE

6. AVION CP-100 MENJA IME. POSTAO JE CAP-10

7. DAJEM OSTAVKU I NAPUŠTAM C.A.A.R.P.

8. LETAČKE KARAKTERISTIKE I KARIJERA CAP-10

 

 

10.11.2007: Neno Hrisafović: STRANA RUČICA ZA OTVARANJE RUSKOG PADOBRANA

 

18.11.2007: Neno Hrisafović: POSLJEDNJI START NA GUMU U BiH

 

22.11.2007: Neno Hrisafović: Serija "Grozni momenti"-  TA ESSER KUKA

 

02.01.2008: Neno Hrisafović: Serija "Grozni momenti"-  KAD SE MOTOR AVIONA UGASI U PUNOM LETU….

 

02.01.2008: Neno Hrisafović: Serija "Grozni momenti"- KAO DA MOTOR HOĆE DA SE OTKINE U LETU

 

04.08.2009: Neno Hrisafović: Dvadeset peta godišnjica prvog lansiranja ARIANE 3

 

11.11.2009: Neno Hrisafović: 27 minuta videa o nastanku Ariane 3 - Konačni rezultat jednog razvoja, ili, KONAC DJELO KRASI!

 

04.08.2010: Neno Hrisafović: NEŠTO O NAČINU STARTOVANJA VAZDUHOPLOVNIH JEDRILICA

 


Neno nam je stavio na uvid njegovu impresivnu radnu biografiju

             RADNA BIOGRAFIJA

Prezime             HRISAFOVIC

Ime                  Nenad

 

Adresa               5ter, rue Prosper Legouté  92160 ANTONY (France)

Drzavljanstvo      francusko

Nacionalnost       srpska

Skolska sprema   Diplomirani inzenjer Vazduhoplovnog otseka Masinskog Fakulteta Univerziteta u Beogradu

Strani jezici        francuski, ruski, engleski.

Odlikovanja        - Ordre National de Mérite, Chevalier (Francuska)

- Srebrna Medalja C.N.E.S.  (Francuska)

- Srebrna Medalja Akademije Vazduhoplovstva i Svemira

  (Francuska)

 - Medalja "Rudolf Diesel" firme M.A.N. (Nemacka)

 - Medalja "Clément Adler" naucnog drustva S.E.P.I.N.(Francuska)

Poslednje radno mesto  Tehnicki Savetnik Direktora Direkcije za razvoj raketa-nosaca satelita Nacionalnog Centra za Svemirska Istrazivanja C.N.E.S. (Francuska)

U penziji od 1.10.1997.

Aktivnosti           Ekspert B.N.A.E. (Bureau de Normalisation de l'Aéronautique et de l'Espace),clan Komisije Raketna tehnika-Svemir i povremeni clan francuske delegacije u ISO (International Standard Organisation), Svemirska sekcija (ISO TC20/SC14) do 21.06.03.

Od 15.09.2003:  Inzenjer Konsultant u slobodno vreme.

NAJZNACAJNIJI RADOVI U DOMENU AERONAUTIKE (Koncepcije, studije, realizacije 1960-1968)

1. Jedrilica dvosed HS - 62 "CIRUS". Jedan prototip je izveden.

                                                           

2. Jedrilica dvosed visokih sposobnosti HS – 64 (poboljsana verzija jedrilice HS-62) izvedena u seriji za potrebe Vazduhoplovnog Saveza Jugoslavije.

                                                                             

3. Jedrilica dvosed "CHOUCAS II", preradjena predimenzionisana verzija jedrilice BREGUET 906.

4. Akrobatski avion dvosed CAP 10 izveden u 300 primeraka od kojih 70 za potrebe francuske Armée  de l'Air, Armée de l'Air mexicaine i marocaine.

                                                                                                                          

5. Jednosed za takmicenja u visokoakrobatskom letenju CAP 20, izveden u manjoj seriji za framée de l'Air. Taj avion, kao i njegove sledece verzije CAP 21, CAP 230, CAP 231 i CAP 232 su osvajali vise puta prva mesta na medjunarodnim akrobatskim takmicenjima i svetskim prvenstvima u akrobatskom letenju.

 

 

NAJZNACAJNIJE AKTIVNOSTI U SVEMIRSKOM DOMENU (1969 – 1997)

 

1.0 Aktivnosti u firmi AEROSPATIALE, Divizija Balistickih i Svemirskih Sistema (1969 – 1986)    

     

1.1    Program francusko-nemackog satelita "SYMPHONIE" (1969 – 1973). Odgovorni inzenjer za strukturu i mehanizme satelita u Projektantskoj Grupi C.I.F.A.S.

                                                           

1.2    Program rakete- nosaca satelita ARIANE (1973 – 1980). Odgovorni inzenjer za oblast "Vazduhoplovne tehnike" (proracuni i ispitivanja iz oblasti aerodinamike, aerotermike, termike struktura, dinamike, statike i dimenzionisanja rakete) u timu Glavnog Projektanta ARIANE.

1.3    Program rakete-nosaca satelita ARIANE 3 (1980 – 1986). Glavni Projektant rakete nosaca-satelita ARIANE 3  i njene uproscene verzije ARIANE 2.

                                               

  (Za sliku u punoj reyoluciji, kliknite na ovu, otvara se u novom prozoru)               

Aktivnosti u Nacionalnom Centru za Svemirska Istrazivanja (C.N.E.S.)  (1986-1997)

 

2.1 Odgovorni inzenjer za Sintezu koncepcije Hipersonicne jedrilice  (povratak iz orbite kosmickog evropskog aviona HERMES) i zamenik sefa divizije po tehnickim pita njima (1986-1989).

 

2.2 Pomocnik sefa Divizije Sinteze ARIANE 5 – HERMES (1989-1991)

2.3 Tehnicki Savetnik Direktora po pitanjima tehnike raketa-nosaca satelita (1991-1997). U tom svojstvu, osim resavanja tehnickih problema uocenih u eksploataciji rakete - nosaca satelita ARIANE 4 i u razvoju rakete-nosaca satelita ARIANE 5

 

·        Pretsednik kontrolne komisije (Chairman) razvoja brazilijanseke rakete nosaca satelita VLS 1 u domenu uspostavljanja i harmonizacije takticko-tehnickih zahteva sistema i podsistema rakete, kao i u domenu kriticke analize predlozene konfiguracije rakete i rezultata projektantskih aktivnosti (Critical Design Review).

·        Ekspertiza razvoja i resavanja tehnickih problema u razvoju treceg stepena kineske rakete-nosaca satelita LONG MARCH 2E. Taj stepen je specijalno razvijen za lansiranje telekomunikacionig satelita ASIASAT 2 kompanije ASIASAT iz Hong Konga.

·        Kao clan francuske delegacije u ISO, sef projekta i autor standarda:

a.       ISO 14953 "Space systems-Determination of loading levels for static qualification testing of launch vehicles". Taj standard je promulgovan odlukom Centralnog Sekretarijata ISO 1.05.2000.

b.      ISO 14622  "Space systems-Loads and induced environment". Taj standard je promulgovan odlukom Centralnog Sekretarijata ISO 15.12.2000.

c.        ISO 14303  „ Space systems- Launch – vehicule –to spacecraft interfaces“. Taj standard je promulgovan odlukom Centralnog Sekretarijata ISO 15.10. 2002.

 

STRUCNI RADOVI OBJAVLJENI NA KONGRESIMA I.A.F. (International Astronautical Federation)

 

1. "PHILOSOPHIE GENERALE DU DIMENSIONNEMENT DU LANCEUR ARIANE"

      XXVI Congres I.A.F.                                 Lisabon, Portugalija, 21-27 Septembar 1975

 

2. "ETUDE DE L'EFFET POGO SUR LE LANCEUR ARIANE"

XXVII Congres I.A.F.                          Anaheim, California, USA, 10-16 Oktobar 1976

 

3. STUDY ON THE FRACTURE MECANICS PHENOMENA IN ARIANE PROGRAM"

      XXIX Congres I.A.F.                                   Dubrovnik,Jugoslavija, 1-10 0ktobar 1978

 

4. "LA PREVENTION DES INSTABILITES POGO SUR ARIANE 1"

     XXXIII Congres I.A.F.                          Paris, Francuska, 27 septembar-2 Oktobar 1982

 

5.  "COMPOSITE MATERIJALS SELECTION FOR THE MAIN STRUCTURES OF HERMES SPACE PLANE", XXXX Congres I.A.F, Malaga, Spanija, 7-12 Oktobar 1989

 

NAUCNO-STRUCNI SKUPOVI JUDEKO (Jugoslovensko Drustvo za Masinske elemente i Konstrukcije)- IRMES (Istrazivanje i Razvoj Masinskih Elemenata i Sistema)

1  IRMES' 1998: "Odredjivanje opterecenja za staticke probe pri kvalifikaciji kompleksnih struktura raketa- nosaca satelita (ISO DIS 14953)" Beograd, 10-11 Septembar 1998

2. IRMES' 2000: "Odredjivanje osnovnih karakteristika novih kompozitnih materijala za potrebe konstruktivnih biroa" Kotor, 13-15 Septembar 2000

3. IRMES'  2002 :   "Sigurnost svemirskih sistema u skladu sa ISO 14622" Srpsko Sarajevo- Jahorina, 19-20 Septembar 2002

 

STRUCNI CLANCI OBJAVLJENI U CASOPISU „TEHNIKA“

1. „Istraga povodom katastrofe orbitera Kolumbija. Dinamicka proba otpornosti napadne ivice levog krila“  TEHNIKA 2003 br.6

2. “Pitanje zamene americkog orbitera jednom malom svemirskom letilicom“ TEHNIKA 2004 br.2

3. “Studije stabilnosti ciklusa struktura-pogonska grupa na raketi nosacu satelita Ariane“ TEHNIKA  2006 br.1

4. „Primena Mehanike loma u razvoju rezervoara pod pritiskom evropske rakete Ariane“ TEHNIKA  2006 br.3

 

REVIJA FME TRANSACTION (Nb.2, 2004)

„The Task of Replacing American Orbiter by Small Space Plane“


Ovaj članak je objavljen u beogradskim listu Blic. Prenosim ga u cijelosti

Ovog Srbina nisu hteli na Mašinskom fakultetu, onda je on ušao svetsku kosmičku istoriju

Inženjer Nenad Hrisafović (83) stvarao je svetsku vazduhoplovnu i kosmičku istoriju druge polovine prošlog veka. Konstruisao je verovatno najbolji akrobatski avion u svetu i bio glavni industrijski projektant najuspešnijeg evropskog kosmičkog projekta dvadesetog veka, evropske rakete-nosača "arijana 3", koja je u orbitu izbacivala više od jednog komercijalnog satelita, odnosno dva odjednom. Potpis da najbolji evropski kosmički projekat poleti avgusta 1984. godine, ćirilicom je overio Nenad Hrisafović.

Nenad Hrisafović

Evropa je tako te godine privremeno "potukla" američku kosmičku industriju, a to je samo deo onoga što je u svojoj karijeri radio srpski inženjer kome su ovih dana aplaudirali u Surčinu, gde je došao u posetu Muzeju vazduhoplovstva.

Pored nekoliko zaljubljenika u nebo, letenje i kosmos, Srbina koji živi u Francuskoj u Surčinu je "čekalo" i prvo njegovo konstruktorsko "čedo" - jedrilica "cirus".

Projektovao ga je sa 28 godina, a na ovim jedrilicama učile su bezbedno da lete čitave generacije pilota u SFRJ.

U Muzej je stigao sa suprugom Fransinom, takođe vrsnim francuskim avio-inženjerom. Njih dvoje već 47 godina žive zajedno, a u paru su stekli i vazduhoplovnu slavu.

 

Prošlo je 50 godina od kada je Hrisafović "izgnan" iz srpske vazduholovne nauke i industrije. Dok se pozdravljao sa svojim "cirusom", jedinom letelicom koju je "izveo" u zemlji koju najviše voli, Nenad je rekao da proživljava emotivne trenutke.

- Tako je i kada dođem u pariski muzej "La Burže", gde su izložena dva moja laka aviona CAP-10 i CAP-20 - objasnio je Hrisafović svoju "nelagodu" dok ga je kustos "podsećao" da su njegove letelice od 1970. do 2000. nosile epitet najboljeg francuskog i svetskog akrobatskog aviona sa ogromnim brojem osvojenih zlatnih medalja na svim meridijanima.

Stari inženjer samo se smeškao.

Životna odluka

Nenad Hrisafović je ispričao da je odluku da bude avio-inženjer doneo u Srbiji tokom Drugu svetskog rata.

Naime, 1944. godine njegova porodica je poput mnogih Beograđana morala da napusti grad jer su ga saveznici nemilosrdno bombarodovali.

Otišli su u Majdanpek i iz tog grada je, kako kaže, gledao ogromne formacije savezničkih aviona kako se moćno valjaju nebom idući ka Rumuniji gde su tukli Hitlerove instalacije.

- Nisam se plašio tog prizora i zvuka već sam se divio moćnim mašinama. Tada sam doneo odluku i nikada nisam zažalio - rekao je Hrisafović.

Nenad je rođen 1932. u Sarajevu, u porodici intelektualaca. Godine 1941. morali su da beže iz ovog grada jer su bili na ustaškom spisku za likvidaciju. Glave im je spasao Nemac, folksdojčer, koji je Nenadovu majku upozorio da ustaše te noći dolaze po njih.

Kako se Nenad seća, u Srbiji su dobro dočekani. Odmah su dobili stan. Majka, arhitekta, koja je u Sarajevu radila u Upravi Banovine, dobila je isti posao u Upravi Beograda, a otac je postao visoki bankarski službenik u finansijama. Kada je došla 1945. otac ih je okupio i rekao: "Vraćamo se u Sarajevo".

Već 1947. Nenad Hrisafović je počeo da leti na jedrilicama na Mojmilu. Postao je i instruktor i pilot motornih aviona. Na Mašinski fakuletet je, veli, otišao jer je to bilo najbolje mesto za buduće avio-inženjere. Postao je asistent profesora Miroslava Nenadovića i Dušana Stankova.

Međutim, vlasti ga nisu htele za katedrom uprkos ljutnji i apelu profesora. Fakulet je napustio u januaru 1965. i obreo se u Francuskoj.

Imao je nešto para u novčaniku i sliku ikone Svete Petke koju i danas nosi. U ličnom prtljagu imao je i dve knjige: "Statika aviona", profesora Dušana Stankova, i "Osnovi aerodinamičkih konstrukcija aero-profili", profesora Miroslava Nenadovića. Roditeljima u Sarajevu nije rekao da odlazi, a umesto objašnjenja poslao im je pismo preko druga.

- U svojoj zemlji nisam imao "inženjersku" sreću, ali jesam u Francuskoj. Već u martu 1965. su me na preporuku konstruktora jedrilica iz čuvenog "Bregea" primili u malu firmu "S.A.A.R.P." koju je držao predsednik tamošnjeg Jedriličarskog saveza. Oni su dobili posao i pare da preprojektuju jedrilicu "brege 906", a nisu imali znanja. Ja tu nisam ništa izmislio. Radio sam na osnovu onog što je u svom udžbeniku napisao profesor Stankov. Svi su mi čestitali, a ja sam bio ponosan na stepen naučnog znanja koji sam poneo iz Beograda - ispričao je Hrisafović.

Zavet Francuskoj

Najteže momente svog života Hrisafović kaže da je preživljavao po tragediji koja je zadesila pilote Žaka Gomija i Žerera Vereta, koji su poginuli leteći u njegovom vazduhoplovu.

Ova dva pilota imala su 14.000 sati naleta i bili su legende francuske avijacije. U teškom psihičkom stanju otišao je na njihovu sahranu kojoj je prethodila misa u katedrali. Veli, mislio je da će ga svi kriviti.

- Prilazili su mi Francuzi i izjavljivali saučešće. Porodica, takođe, i tada sam shvatio koliko su velika nacija. Zavetovao sam se da ću ostati u njihovoj zemlji koja mi je dala profesionalnu šansu i da ću im služiti dok sam potreban - rekao je Hrisafović.

Priča o karijeri Hrisafovića ide kao u filmu. Ista kompanija kupila je licencu lakog aviona CP-1310 za serijsku proizvodnju, ali je avion bi samo "skoro dobar".

Probni pilot kompanije Robert Bison zamolio je Hrisafovića da poleti sa njim i da oceni letelicu. Kada su se spustili Nenad je izneo ozbiljne zamerke i obrazložio zašto se događaju "neravnine" u letu. Gazda je shvatio da ima inženjera i šansu da napravi dobru letelicu i rizikovao je pare.

- Sve proračune sam radio ja, a novi avion, kršten kao CP-100, poleteo je u avgustu 1966, dok sam bio na Jadranu. Kada sam se vratio i gazda i probni pilot Bison bili su ushićeni - nastavlja Hrisafović.

Kao mladić 1950. godine na aerodromu u Sarajevu

Gazda je shvatio da ima avion koji bi mogao da zameni slične letelice u Francuskoj ratnoj avijaciji "fuga master", a pilot je mislio da je na pragu ostvarenja svog sna da postane svetski prvak u akrobatskom letenju.

Hrisafović je svojim proračunima uspeo da napravi vrununsku "pticu" i Francuska je za to saznala. Na pisti su počeli da se okupljaju stručnjaci, a pilot u vazduhu da izvodi i ono što ne bi smeo.

- Proračunima sam skinuo "geometrijsko vitoperenje krila", ojačao strukturu i sve drugo bitno za let - priča Hrisafović.

Veso, Gustav Ajdič i Neno Hrisafović igraju remi

Francuzi su ga pozvali u njihov opitni centar, a najbolji pilot tog vremena Žak Gomi, koji je bio toliko impresioniran kako leti jednokrilac da je on posle nekog vremena na pistu doveo i svog učitelja Žerara Vereta. Tačno 5. januara 1967. slomili su avion u vazduhu. Hrisafović je vadio njihova tela iz olupina.

- Došla je istraga Komisije za udese. Bila je uključena i žandarmerija - nastavlja Hrisafović.

- Pregledali su celu dokumentaciju, sve proračune i uzeli izjave od svedoka. Nisam bio kriv ja nego piloti koji su napravili grešku - ispričao je Nenad.

Avion je preimenovan u CAP-10. Dok je trajala istraga oko tragedije Hrisafović je konstruisao i napravio i CAP-20, jednosed sa pojačanim motorom.

Livno 1964, snimljeno u trenutku kad je STORCH "otkazao"

Godine 1970. avion je potpuno sertifikovan za serijsku proizvodnju. Gazda je uspeo da sklopi ugovor sa francuskom vojskom o isporuci letelica, a potom i sa Meksikom, SAD, Australijom...

Prodao je više od 300 CAP-10 i jedan broj CAP-20, potom i druge letilice izvedene iz istih modela.

Do 1999. ovaj CAP-20 je bio najbolji akro-avion u Francuskoj i verovatno u svetu.

Naš inženjer ga je napustio još 1969, jer više nije mogao da ga "kontroliše". Tačnije, da kontroliše gazdu.

Fotografije preuzete sa aeroklub-sarajevo.ba.


Od Željka Štolbe sam 18. aptila 2015. dobio ovaj članak o Neni Hrisafoviću (ne znam gdje je objavljen):

 

Dragan Vujičić | 25. januar 2015. 22:01 | Komentara: 13

 

Inženjer Nenad Hrisafović jedan od najuglednijih stručnjaka u evropskoj aerokosmonautici današnjice. U Jugoslaviji nije mogao da pronađe posao. Pravio avione, satelit, evropski svemirski brod

 

INŽENjER vazduhoplovstva Nenad Hrisafović stručni ugled,­ slavu i priznanja stekao je u francuskoj vazduhoplovnoj i kosmičkoj industriji. Verovatno je naugledniji među srpskim stručnjacima koji su radili ili rade na svemirskim projektima. U svetu kosmonautike svi znaju za njegovo ime.

Danas, u 83. godini, živi u Bretanji i reklo bi se da u životu nema za čim da žali. Osim...

Posle penzionisanja, ovaj stručnjak se ponudio univerzitetima u Sarajevu, Banjaluci, Beogradu. Kako objašnjava, hteo je besplatno da predaje. Želeo je da o svom trošku iškoluje dva-tri docenta, a da ostale studente upozna s time šta se radi u svetskim kosmičkim centrima. Iz Republike Srpske mu nisu ni odgovorili, a u Beogradu, na Mašinskom fakultetu su obećali saradnju - pa porekli reč. Rezultat: uzeli su ga Englezi da predaje njima. Ipak, nije ljut ni na koga iz svoje zemlje.

Teško je i pobrojati profesionalne uspehe ovog Srbina, Sarajlije, koji danas ima francuski pasoš. Konstruktor je moćnih akrobatskih aviona CAP-10 i CAP-20 koji se nalaze u vazduhoplovstvima najvećih zemalja sveta i čiji "potomci" i danas pobeđuju na svetskim kupovima.

Bio je vodeći projektant Evropske kosmičke agencije na izgradnji nosača satelita "Arijana 3". Kada je ova raketa 1984. godine uzletela, u orbitu je izbacila dva komercijalna satelita umesto jednog, što je do tada bio standard. Amerikaci su se uhvatili za glavu. Evropljani su dobili duplo korisniju raketu-nosač od američke "Tor delta", a da stvar po NASA bude nepovoljnija, tih godina se pokazalo i da njihovi "spejs šatlovi" nisu dovoljno precizni u spuštanju satelita u orbitu. Evropljani su tako niz godina bili monopolisti na tržištu pružanja kosmičkih usluga telekomunikacionim i drugim kompanijama koje su imale potrebu da se otisnu u orbitu.

Posle projekta "Arijana 3", Hrisafović je prešao da radi u Francuski nacionalni centar za svemir kao odgovorni inženjer za "sintezu koncepcije evropske hipersonične jedrilice 'Hermes'" i bio je zamenik šefa Divizije za tehnička pitanja.

Naime, Evropa je tada pokušala da napravi svemirski brod sličan američkom "Spejs šatlu". Tu je potrošila milijardu dolara da bi se nakon tragedija američkih letelica odustalo od ideje.

Hrisafović, koji se u ovom poslu nalazio na izuzeto odgovornoj poziciji, veli da je odahnuo kada se odustalo. Znao je da ima mnogo do kraja nerešenih tehničkih problema kod izrade kosmičkih letelica za višekratnu upotrebu i da ljudska posada u ovakvim brodovima nije stoprocentno bezbedna.

Vratio se tada na čelo Komisije za rešavanje uočenih problema na eksploataciji rakete "Arijana 4", zatim je radio na "Arijani 5". Brazilcima je bio predsednik Kontrolne komisije za razvoj balističke rakete nosača njihovog satelita VLS1, a Kinezima je rešavao problem na njihovoj raketi Long march 2E, koja je imala problem kod odvajanja trećeg stepena raketnog punjenja.

Satelit na kojem je radio naš inženjer

 

Hrisafović je nosilac mnoštva visokih francuskih i evropskih odlikovanja.

- Godine 1965, na beogradskom mašinskom fakultetu bio sam asisitent na trosemestralnom predmetu Osnove aerodinamičke konstrukcije kod čuvenog profesora Nenadovića - priča Nenad Hrisafović. - Raspisan je prvi konkurs za asistente na koji sam se prijavio. Malo potom čuo sam da neću biti primljen, pa da imam i tri doktorata. Uzalud je profesor Nenadović negodovao i bunio se. Shvatio sam šta se događa i 15. januara pokupio sam svoje stvari iz fioka stola i napustio Mašinski fakultet.

Nije se predavao. Imao je obećanje da će kao vazduhoplovni inženjer dobiti posao u Upravi civilnog vazduhoplovstva kao referent za laku avijaciju. Preporučivali su ga i dva aviona jedrilice koje je do tada projektovao i napravio. Uzgred, bio je i instruktor letenja. Međutim, posao je dobio "iskusniji".NENADOVI STANDARDIKAO francuski delegat u Međunarodnoj organizaciji za standarde ISO, u Potkomitetu 14 (za kosmičke operacije), naš naučnik je "napisao" i dva standarda u projektovanju svemirskih letelica.

ISO 14953 Space systems-determination od loading levels for static qualifikation testing od launch vehicles.

ISO 14622 Space systems/loads an induced envinment.

- Da bi se uspelo u životu, potrebna je sreća - priseća se Hrisafović, koji se 1965. godine obreo u Francuskoj sa 65 dolara i 180 franaka u džepu. - Mala kompanija za izradu jedrilica i lakih aviona upravo je dobila posao od francuske vojske da im remontuje dve jedrilice "brege" i nisu znali kako. Ja sam se javio na taj konkurs i rešio problem. Za istu kompaniju potom sam projektovao i izradio lake avione CAP-10 i CAP-20 koji su se pokazali kao vrhunske akrobatske letelice na čijem tragu Francuzi i dalje izbacuju nove serije.

Prvi avion proizveden je u 300 primeraka, kupila ga je francuska vojska, a za njom desetine zemalja uključujući Japan i SAD. Drugi je serijski izveden u 12 primeraka samo za francsuku vojsku. Avioni CAP i danas se proizvode i osvajaju prve nagrade na takmičenjima u akro-letenju.

Drugu "sreću" srpski inženjer imao je, kada je sticajem porodičnih okolnosti, upoznao projektanta kompanije Nord Aviation. Ovaj Francuz ga je uveo u svet kosmonautike, zapravo u fabriku gde su se proizvodile balističke rakete. Dobio je posao na izgradnji satelita "Simfonija", francusko-nemačkog projekta, kao odgovorni inženjer mahanizama i strukture.

Satelit je prošao sve sertifikacije, ali nastala je teškoća oko rakete nosača "Evropa", koja nije mogla da ga izbaci u orbitu. Satelit "Simfonija" tako je "rodio" raketu nosač "Arijana".

- Raketa "Arijana 1" je nastala kao francuski odgovor na standarde i norme koje su Evropi nametnuli Amerikanci i Rusi - objašnjava Hrisafović. - Šef projekta na izradi satelita "Simfonija" postao je glavni projektant rakete nosača, a ja sam bio zadužen za proračune i ispitivanja u oblasti aerodinamike, aerotermike, termike... Radio sam na dimenzioniranju rakete i dobrim delom pisao norme za nju. Zahvaljujući ranije izvedenim projektima na pravljenju aviona i jedrilica, ova problematika mi je bila poznata.

Raketa "Arijana" uzletela je 1979. godine sa satelitom "Simfonija". I pre nego što je uzletela, Nacionalni centar za svemirska istraživanja Francuske odlikovao ga je srebrnom medaljom. Sledeće priznanje je usledilo njegovim imenovanjem za vodećeg projektanta "Arijane 3", novog velikog Evropskog iskoraka u svemir.

- Moj prijatelj D'Alest, koji je bio idejni tvorac "Arijane 1", shvatio je da će lansiranje komercijalnih satelita u vasionu postati veliki biznis - nastavlja Hrisafović. - Pitao me je da li je moguće pronaći rešenje da se umesto jednog u orbitu izbacuju dva satelita, i to je bio moj zadatak. Nemačka i Francuska su finansijski stale iza projekta. Računica je tu bila očita. Jedan komercijalni satelit se amortizuje za četiri godine i zatim se koristi još 10 ili 15 godina. Tako smo Amerikacima, čije rakete nosači nisu bili u stanju da izbace više od jednog satelita, "pokupili kajmak" jer smo postali mnogo jeftiniji.

Rad na "Arijani 3" je vrhunac karijere inženjera Hrisafovića. Naš stručnjak je nadgledao rad 13 fabrika uključenih u proizvodnju rakete. Ništa iz ovih pogona što se pravilo za "Arijanu 3" nije moglo da izađe bez njegovog potpisa. Kada je uzletela, 1984. godine, to je bio praznik za Francusku i Evropu. Do danas je obavljeno preko 160 lansiranja.

Godine 1986. Hrisafović je prešao da radi u francuski Nacionalni centar za svemirska istraživanja. Tamo je bio sve do 1997. godine. Kod projekta izgradnje evropskog šatla "Hermes" rešavao je probleme vezane za povratak letelice iz orbite. Kada se američki "Čelindžer" raspao u letu, Francuska, Nemačka, Engleska, i Belgija osnovale su Evropsku komisiju za bezbednost letelica kojoj je srpski inženjer podneo više radova i referata vezanih za bezbednost letova, kao i o novim materijalima koji treba da se koriste. Za ovaj doprinos dobio je odlikovanje Francuske nacionalne akademije za vazduhoplovstvo i kosmos.

 

AVALSKI TORANj

NENAD Hrisafović je u Francsuskoj Gijani rešavao problem uticaja prizemnog vetra na rakete "Arijana 3" i "Arijana 4" na ovom uzletištu. Sumnjalo se da vetar može da oštetiti raketu, a stručnjak iz Srbije trebalo je da odredi granične brzine vetra do kojih su rakete bezbedne.

- Setio sam se istraživanja sa mojim beogradskim profesorom Nenadovićem, kada smo u aero-tunelu Mašinskog fakulteta radili proračune za izdržljivost Avalskog tornja - priča Hrisafović. - Na osnovu tih istraživanja, u aero-tunelu CSTB u Nantu simulirali smo zajednički problem "Arijane" i Avalskog tornja.

Posle ovog doprinosa, Hrisafović je odlikovan medaljom "Kleman Adler" (Francuz koji je se avionom odlepio od zemlje pre braće Rajt). Aero-tunel u Nantu, zbog ovih proračuna, postao je ustanova broj jedan u Evropi za ispitivanje uticaja vetra na mostove, zgrade...

 

Onda sam malo proguglao i našao i ovo

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:530638-Srbin-tvorac-Arijane-3


NENADOVA ODLIKOVANJA

Médaille ANAE

Médaille Clement Ader (face AR)

Médaille Clément Ader (face AV)

Médaille CNES (face AR)

Médaille CNES (face AV)

Médaille Rudolf Diezel

Ordre du Mérite (face AR)

Ordre du Mérite (face AV)