Klik na link slika će vas odvesti na tabelu gdje je ta slika predstavljena malom sličicom - thumbnail-om, koja će bit prva odozgo na lijevog strani, gdje su navedeni svi raspoloživi relevantni podaci o toj slici, ono ko, šta, kada, gdje...


  Vladislav Spasić - Spasa (nast jed, mot); posljednji omladinski prvak države u jedriličarstvu, prelazni pehar ostao u njegovom posjedu; prvak države u akrobatskom letenju; PREMINUO 20. marta 1997. u Beogradu


slika , slika , slika , slika , slika , slika , slika , video Butmir 1967, video Butmir 1985, video Butmir 1986, slika , slika , slika , slika , slika , fotos Bobana Voinova, fotos Bobana Voinova, slika , slika ,slika , slika , slika , slika, slika , slika , slika , slika , slika


 

Povratak na In-memoriam-e


 

Prije 10 godina, 20. marta 1997, umro je Spasa. Kada sam se toga danas sjetio, prvo što mi je palo na pamet je "bože, zar je već 10 godina prošlo?". A onda sam se sam sebe zastidio i zapitao se kako li je to višestruko dugo bilo Aidi i Anji. Pa sam nazvao Aidu, popričao, i zamolio je da mi pošalje koju Spasinu sliku za sajt Aerokluba, ja imam samo onu sa Batom u Košavi. Pa evo molim i vas, ako imate, pošaljite.

Prekopao sam svoj email i povadio satnicu 21. marta 1997. Da se podsjetimo izuzetnog drugara, čovjeka i vazduhoplovca.

 

Slava mu i mir duši
 


20.marta 1997. 19.43 Nešo Blagojević iz Minhena
Danas je umro naš prijatelj Spasic Vlado. Neka mu je pokoj duši.
Nešo

21.03.1997. 00.49 ja Zlatku
Sada je 1 sat ujutro, petak. Meni juče, a tebi danas, umro je Spasa.
Jebiga.

21.03.1997. 00.54  Email na YQuest
U četvrtak, 20. marta, u Beogradu je umro Vladislav Spasić - Spasa. Ostavio
je neizbrisiv trag u sportskom letenju bivše Jugoslavije. Baš smo se fino
družili.

21.03.1997 09.20 Nešo
Kratko, ali efektno, svaka cast.
Nešo

21.03.1997. 12.21 ja Neši
Nešo ba, pa znaš me da nikad nisam furo efekte. Čovječe, sinoć sam skido
meil oko 10 sati i pročito tvoju poruku. Znaš li šta sam uradio? Upro
puce i isključio masinu, onako u taku, bez zatvaranja w95. Svi smo znali
da je to tu, ali smo se stalno nadali. Odavno ne pušim, niti sam mjesecima
poželio da zapalim, ali sinoć stvarno jesam. A onda se sjetim da sam
upravo sišo sa kanala i da nije štos da furam za Spasom. A baš me bilo
pritislo. I onda, ko svaki genijalac, viknem eureka, nazovem Ljilju
(Plavšićku), kažem joj za Spasu, i bi mi malo lakše. Onda mi opet nije
bilo lakše, upalim aždaju i pošaljem taj jebeni meil na yquest i jedan
Zlatku Hafizoviću.

Stari, stvarno ovo nije štos da on rikne tako rano, ko što nije bio štos
ni sa Džemilom. Baš smo se puno godina družili, puno popili, ponekad i
zakačili, puno u zraku proveli, puno gradova vidili, znali svaki svakome
sve žene (službene, a i po neku neslužbenu), on je igro oko mene kada ja
ono nisam rikno 4. februara 1987. Baš me je pogodilo.

21.03.1997. 11.53 Miroslav Mika Antic
Međutim jednom prilikom sam bio na jugoslovenskom prvenstvu u Vršcu
u jedriličarstvu i čcini mi se da sam ga tamo video.ako se ne varam
bio je mršav,nižeg rasta i jako pristupačan za razgovor.svi su ga
cenili vec tada.to je bilo 1967-8-9 ako se ne varam.

21.03.1997. Nešo
Nije stvar efekta nego kao što kažeš nije vrijeme, nije po redu i nije u redu.
Sinoć sam se od nemoći napio u redakciji i ne samo da sam sebe napio nego
jos tri čovjeka. Oni još uvijek ne znaju zašto. Ko ih jebe. Pička im materina.

Čuvaj se, nemoj pušit.
Nešo

21.03.1997. 18.48 Ja Miki Anticu
To je taj čovjek. Nevjerovatno je kako se sjećaš detalja. On je tri
godine stariji od mene i taman toliko ranije je počeo da leti. Puno smo
vremena proveli zajedno i u zraku i na zemlji. On je, bez ikakve patetike,
bio jedan od najkompletnijih pilota kojeg je naše sportsko vazduhoplovstvo
imalo. To mu nikad niko sigurno neće pokušati osporiti bez obzira na
nacionalnu pripadnost.

21.03.1997. 19.01 Jasmina Miška Jovanović
Nije valjda ON! Ja znam jednog velikog, velikog čoveka, odličnog
zezatora, drugara i izvrsnog pilota Spasu iz Sarajeva... Zajedno smo se
smucali po raznim aerodromima dok se on bavio akrobatskim letenjem na
Zlinu i takmičenjima te vrste. Ja sam isto imala upisane akrobacije, i
provodila dosta vremena sa našom bivsom YU-ekipom po raznim pripremama,
nabijala nalet i iskustvo. Ako je to TAJ Spasa...  a nažalost mi se čini
da jeste... onda je svet ostao neizmerno siromašniji...

21.03.1997. 20.57 ja Miški
Nažalost, to je ipak on. Da, svijet je puno izgubio, ali nije to ništa
koliko smo izgubili mi koji smo sa njim proveli dane i godine, u zraku
i na zemlji. Sigurno se sjecaš da je puno pušio. E to mu je došlo glave,
rak na plućima otkriven kada je nepovratno metastazirao. Nas dvojica smo
bili izuzetno dobri drugari, letili smo zajedno u klubu, a i na poslu
smo bili zajedno, on kao pilot na raznim cesnama u Energoinvestu, a ja
kao šef firme. Žene (svaki je imao po dvije službena), djeca, svi smo
bili stalno zajedno do tog jebenog rata

21.03.1997. 21.37 Miška
Jebi ga!... Šta drugo da ti kazem. Strašno, strašno mi je krivo... On je
bio stvarno jedan od najboljih, jedan od ljudi koje bi uvek poželeo za
drugara, prijatelja, starijeg brata... Ali, šta ja to tebi pričam kad ga
ti znaš neuporedivo bolje. Ja sam imala tu sreću da se nekoliko puta
zateknemo na raznim pripremama i družimo. Nekoliko detalja verovatno
nikad u životu neću zaboraviti.

Poslednji put smo se slučajno sreli na sred staze na Jahorini pre jedno
desetak godina, i to isto veče proveli pričajući... Jos mi neke lepe
uspomene naviru u sećanje... pisaću ti ih kad malo sredim misli... baš
mi je teško...

21.03.1997. 22.26 Zlatko
šta reći.... živio je lijep život, mislim da mi koji nađemo sebe na neki
način u nekom sportu, hobiju, poslu koji volimo živimo  malo drugačije koliko
god mi ponekad mislimo da je "onima tamo bolje'' .......

22.03.1997. 05.25 Miška
Dejane,
Noćas JA pijem Spasi za Dušu...
ŽIVELI!...

 


 

Povratak na In-memoriam-e